СРПСКА УМЕТНОСТ У XVIII И XIX ВЕКУ

„Лично сам убеђен да свака нова генерација има право, рекао бих чак и дужност, да саопшти своје схватање прошлости свога народа, да је вреднује на основу властитих сазнања и да тако следећој генерацији преда на праведно расуђивање свој труд, свој рад и своје муке. Ако је претходни посао урађен по савести, уверен сам да не треба страховати од неумољивости будућег неумитног суда. У тој неминовној смени ја лично видим испуњавање нечега што је праведно, на чему и почива културна зрелост једног народа, а не мање и његова осетљивост за етичка питања. Поступајући тако, ми се тихо прикључујемо великој поворци наших умних предака који су ширили духовне међе на овом нашем завичајном простору. Јер, само уз њих, ми стичемо право и на неке своје пријемнике.”