ГРАФИКА СРПСКИХ ШТАМПАНИХ КЊИГА XV–XVII ВЕК

He треба заборавити да је од почетка свога постанка па надаље, стара српска штампана књига израђивана у духу снажних традиција писане књиге, тако да њени поручиоци, издавачи и штампари нису упућивани да нарочито траже нека нова одступања од устаљених прописа и старе рукописне форме. Слично као и писари и они су тачно знали како настаје опрема једне књиге. Знало се које формуле треба употребити, како се пише предговор, поговор, наслови појединих поглавља. Тако да је и код штампане књиге било потребно само примењивање упутстава која су се односила на писану књигу, па да укус поручиоца и публике буде у целости задовољен. Илустрације су се у том погледу налазиле у нешто другачијем положају. И за њих су постојали прописи и иконографске шеме по којима је настајао основни костур композиција, али су тек наши стари гравери створили прво правило за њихово преношење у сопствени графички израз. Тада су настала два начина графичког стила, линеарно-контурни и пластични. Без обзира на сва ова упоређења са највећим графичким достигнућима тога доба, стара српска графика, сагледана под условима свога развоја, у лепој мери репрезентује ликовна остварења наших старих гравера.