Историјат

Први број „Новина србских“ објављен је у Крагујевцу 5/17. јануара 1834. године, чему је 1832. године претходило штампање пробног броја. „Новине србске“, које је уз сагласност кнеза Милоша штампала Књажеска србска књигопечатња, уједно су прве новине у Србији. Лист је, испрва, у тиражу од 300 примерака, излазио једном седмично под уредништвом Давидовића, једног од најобразованијих Срба тог времена. Претплата је износила два талира годишње, а током 1834. године изашла су 52 броја. „Новине србске“, које по начину уређивања и техничком изгледу нису заостајале за најбољим европским листовима тог времена, објављивале су указе кнеза и владе, вести из земље и света, књижевне вести „и вообште све предмете који би к ползи и употребљенију, забави и увесељенију рода Србског служити могли“.

„Новине србске“ су од 1835. године излазиле у Београду, 1843. су промениле назив у „Србске новине“, а 1870. године постале су „Српске новине“. Када је у Првом светском рату српска влада 1914. године привремено прешла у Ниш, и седиште „Српских новина“ премештено је у тај град, где је лист излазио од 26. јула/8. августа 1914. године до 14/27. октобра 1915. године. После албанске голготе и преласка Владе Краљевине Србије на Крф, „Српске новине – Службени дневник Краљевине Србије“ излазиле су на том грчком острву од 7/20. априла 1916. године до 13/26. новембра 1918. године, где су имале и књижевни додатак „Забавник“, бавећи се српским језиком и у избеглиштву и одржавајући књижевни живот Србије у време њеног највећег страдања. Последњи број под тим називом штампан је у Београду 10/23. јануара 1919. године.

Први број „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“ објављен је 12/25. јануара 1919. године у Београду. „Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца/Službene novine Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca“ имале су, попут „Српских новина“, службени и неслужбени део у коме су објављиване вести из земље и света. Од априла 1919. године неслужбени део своди се на саопштења.

Променом назива државе у Краљевина Југославија 1929. године, службено гласило преименовано је у „Службене новине Краљевине Југославије“. Током Другог светског рата оне прате Владу Краљевине Југославије и излазе у Лондону као „Službene novine Kraljevine Jugoslavije – Ratno izdanje“ од 19. августа 1941. до 3. марта 1945. године (укупно 22 броја).

Победом комунистичке Народноослободилачке војске у јесен 1944. године, Србија је ослобођена од окупатора и 24. фебруара 1945. године почео је да излази „Службени гласник Србије“ с паролом на насловној страни „Смрт фашизму – слобода народу“.

У августу 2004. године држава Србија обновила је хералдичке традиције и државне симболе Кнежевине и Краљевине Србије, па је српски грб враћен на насловну страну службеног гласила српске државе, односно од броја 94. „Службеног гласника Републике Србије“, објављеног 19. августа 2004. године. Службени гласник од 13. августа 2008. године, на основу тога што је као службено гласило државе настављач традиције зачете „Новинама сербским“, обележава тај датум као свој дан.