ИСТРАЖИВАЧИ СРПСКИХ СТАРИНА

„Није тешко уочити да сам у наслову ове књиге истакао реч истраживачи, а не историчари уметности. Учинио сам то највише зато што добар део аутора није прекорачио границу која одваја учене антикваре, љубитеље и острашћене самоуке од правих и добро школованих историчара уметности, од оних научника који су код нас у име позитивизма раскрстили са романтичарским поимањем историје и уметничких дела. Сем тога, сматрао сам да се, без обзира на школовање, све до скорих дана код нас не закључује раздобље широко схваћених истраживача српских старина, штавише, да се и низ школованих научника задржао на овој лествици која дозвољава да их сврстамо у истраживаче а не у неке јасно опредељене историчаре уметности, Али, без обзира на њихове ставове, мишљења сам да је српска историја уметности још увек у раздобљу у којем са захвалношћу мора да приђе свима онима који се оглашавају као сакупљачи и тумачи непознате или мало познате грађе.”