ВИДО

Ако су и морали због виших циљева да буду покренути у Неизвесност, њихова Голгота започета још на границама Србије, могла је током пута бити избегнута. Прво дозволом да пређу у Грчку, а потом бар умањена током каснијег збивања. Да није било трагичне наредбе да крену ка луци Валони, између две изливене реке Шкумбе и Семени, без добијене сагласности, према Србима и иначе несклоне, италијанске команде и њеног осионог генерала Бертолинија. Уместо да из Базар-Шијака крену десно ка Драчу и сигурности, наређено им је да иду лево, право у пропаст. На томе крстоносном путу страдали су сви који су били слабији, а остатак преживелих доведен је на ивицу опстанка, чиме је трагедија на Виду била неизбежна. И за то нико није одговарао ни за време рата, нити после њега. Сви покушаји су одлуком о амнестији грешника били угашени. Зато смо покушали да их се, снабдевени документима из војног архива и успоменама њиховим или оних који су им помaгали, после сто година сетимо и још једном, заједно с њима, пређемо њихов Via dolorosa. Ова књига, писана у врло позно животно доба писца, остаје завршни чин његовог опуса и опроштај са својим народом, с којим је провео цео свој лекарски и истраживачко-историчарски живот.