СТИХ И ПАМЋЕЊЕ

У јуну 1998. године, у атару азбуковачког села Доња Љубовиђа, Милосав Тешић је наишао на сељака Животу Алимпића и с њим започео разговор који се полако и неосетно кретао ка основним питањима о смислу живота и постојања. Из целог разговора запамтио је само Животину завршну реченицу, која је била и коментар њиховог разговора: „Има нека васиона“. Та је реченица песника годинама пратила, док се није смирила у песми у чији је наслов уграђена, објављеној у априлу 2001. у Ускршњем додатку Политике.

Награда „Николај Тимченко“ за 2018.