АКО ИКАД УМРЕМ

„Диктатуре су вечне али су диктатори смртни. Како победити природу, како продужити власт? Ону у чему у потпуности није успео Доктор Фауст или гроф Дракула - судећи по роману Видосава Стевановића - Ако икад умрем - успео је југословенски диктатор Тито. Мртав за народ и жив за себе, његова сахрана није само наличје његове владавине, него њена суштина. Посматрати своју смрт из позиције живог Божанства, гледати како умире Бог у заносу идолатрије и „култа личности", врхунац је експеримента апсолутне власти над јужнословенским народима (и народностима). Али како смрт није крај онда се крај не назире, живо присутан у ширем контексту, култ личности се шири не само на поданике него и на оне који желе да владају. Да ли је између две сахране садржани сви животи и смрти, читава историјска траума идеолошког експеримнета или је реч о само још једној демонској илузији два лица једне исте власти. Слављене и презиране да се ништа не би променило. Видосав Стевановић слаже и гради перспективе идолатрије и сумње, историјских епизода и мистичних тамнина, политичке воље и демонских начела власти.”

Петар В. Арбутина