ЗАНОСИ И ПРКОСИ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА

Размишљајући како да сачиним књигу књижевноисторијских и критичких текстова о Станиславу Винаверу, као додатну (18) Делима Станислава Винавера, а да она притом буде ваљана слика о његовом свеукупном делу, суочио сам се са великим бројем текстова који би се морали наћи у антологијском избору. Ипак, и најлакше и најједноставније ми је било да се определим за наслов: Заноси и пркоси Станислава Винавера. Потом сам се одлучио да у књигу уврстим превасходно синтетичке текстове о свим типовима Винаверовог стваралаштва. Нажалост, испоставило се да су најбројнији прилози о његовом критичко-есејистичком ангажману, следе они о поезији (ова два сегмента чине најобимнији део овог избора!), и напокон, о пародијама. Додатни проблем и у овој верзији хрестоматије представљале су до сада објављене књиге и зборници (Павле Зорић: Станислав Винавер као књижевни критичар; зборник радова Књижевно дело Станислава Винавера; Г. Тешић: Пркоси и заноси Станислава Винавера – из ових целина није преузет ниједан текст осим из књиге Пародије Станислава Винавера као критички говор Милице Сељачки Мирковић). Напоменуо сам да је овај зборник сачињен од синтетичких (махом обимнијих) студија и расправа које су посвећене или свеукупном делу, или пак појединачним типовима Винаверовог стваралаштва.

(Гојко Тешић)

Не можемо ревалоризовати ствараоца а да не превреднујемо и његов културни контекст. У Винаверовом случају то је значило: да се бар окрзну некадашњи нормирачи, опадачи, зла сејачи, режимњаци, себичњаци, површњаци, лажни зналци. Па ипак, читаоци Винаверових пародија и превода, пре свега, а онда и причâ, песама, путописа, есеја, критика, не виде трагику која је у оку историчара културе. Они знају оног другог Винавера, ону легендарну фигуру београдског културног живота која сме све да истражи, доведе у питање, исмеје или уздигне, онога који зна све што се пише, ради и мисли у беломе свету... Онога што даноноћно гута књиге и расипа мудре и хуморне речи код „Москве“ и „Мажестика“. Онога што неуморно сакупља језичке изразе од Црнотраваца са градилишта и деце са београдске калдрме, трампећи их за фишеке бомбона и сладолед. Онога што је умео да преводи са свих језика... Винавера што себи и другима чита свет као књигу, засењен ћудљивим поретком линија.Винавера који свој живот води као роман и увек бира историјску ветрометину, оног што је пренебрегао Бергсонову и Поенкареову понуду да остане на Сорбони као асистент да би за отаџбину ратовао на Балкану, онога што је прошао Албанију, видео Октобарску револуцију изблиза, осетио Немачку у врењу између два рата, заробљеништво у Другом светском рату, пошто је одбио да се са породицом склони у Америку. Онога што је очарао Ребеку Вест. Тај други, несагледиви, несавладиви Винавер за нас данашње је прави.

(Милица Винавер Ковић)

• Првом колу Дела Станислава Винавера додељена је Награда за издавачки подухват године на 57. Међународном београдском сајму књига.
  
• Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за издавачки подухват 2012.
  
• Дела Станислава Винавера добитник су Специјалне награде на 21. Међународном салону књига у Новом Саду.
• Делима Станислава Винавера додељена је Награда за најбољи издавачки подухват на 10. Међународном сајму књига у Подгорици.