У ЂУЛ БАШТИ

Најбољу неформалну одредницу севдалинке дао је један дечак: „Севдалинка је оно кад мој бабо пјева и – плаче !!!“

Ове песме пре свега дубоко тумаче и сведоче једно давно патријархално доба, и они који су само прошли поред таквог схватања и виђења света, који никад нису видели људе који живе по таквим моралним нормама и кодексима, тешко могу да нађу заједничку златну нит која би их спустила у рудник злата, есенцију виталне и окрепљујуће енергије коју нуде ови бисери духовног и душевног стваралаштва. То су непресушни извори (врела), у којима се напаја свака она душа која има срећу и стрпљење да до њих стигне. Јер некад су они (извори, песме) за неке људе недостижни, несазнајни, њихова чула су подешена на неке грубље и приземније таласне дужине.