СРЕМ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ – СТРАДАЊЕ СРБА

Основна идеја писања монографије Срем у Првом светском рату – Страдање Срба почива на чињеници да се анализом микроцелина сагледа и читав низ глобалних дешавања у Великом рату, у самој Аустро-Угарској али и односа Двојне монархије са другим великим силама посебно Русијом. Дугогодишња архивска истраживања у Бечу, Будимпешти, Сентандреји, Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду, Сремској Митровици и Загребу, пружила су нам сазнања која јасно сведоче о ратним страдањима и недаћама Срба са подручја Срема. Архивска грађа и литература, претежно стране провенијенције омогућила нам је да, са једне стране, пратимо ратовање Сремаца у јединицама аустроугарске војске и фронтове на које су били послати током Великог рата, а са друге стране, да предочимо судбину и страдање Срба који су остали у Срему. Циљ нам је био да прикажемо ратну драму, кроз причу и живот војника, обичног човека, свештеника, који су свакодневицу сукоба пролазили на различите начине са заједничким именитељем – страдањем. Распад Аустро-Угарске, победе српске војске, доносе ослобођење и Срем уједињен са Краљевином Србијом, а затим и као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Српска идеја, уједињења са Краљевином Србијом, коју су Срби из Срема здушно подржали, једини је могући наставак политике елита од времена Светозара Милетића, Михаила Полита Десанчића, покрета Уједињене омладине српске и генерација које су стремиле остварењу овог заветног сна.