СПИСИ О МИЛОСТИ

Ови Списи представљају један од кључева за разумевање Паскаловог дела. У њима се најразговетније развија позиција богословља јансенистичке струје коју је Рим осудио 1653. године. Изванредан мислилац мири слободу са делотворношћу милости и повезује спасење са надметањем божанске и људске воље. Списи су објављени 1779, после ауторове смрти, и свакако су један од најватренијих израза човекове судбине.

Томе смо придружили и чудесну Расправу о љубавним страстима, дуго приписивану Паскалу, такорећи као контрапункт његовим Списима о Милости. У њој се развија теорија страсти схваћена као део човекове величине.