СЕЗАНОВА СУМЊА

Посвећујући пажњу различитим уметничким облицима (визуалним, пластичким, књижевним), Мерло-Понти не разматра појам лепог нити би да разрађује нормативне критеријуме уметности. Он не теоретише, него анализује структуре које су у темељу изражајности и саздају неко дело и које откривају непроменљиве елементе. При томе, ови огледи обогаћују наша разматрања о језику, који је у основи рада писаца и уметника.

Књига завршава последњим Мерло-Понтијевим списом, који је написао поткрај живота. Око и Дух је подједнако испитивање виђења колико и сликарства. Аутор трага, како каже Клод Лефор, за речима искона кадрим да именују оно што сачињава чудо људског тела, његову необјашњиву оживљеност којом оно води неми дијалог с другима, са светом и собом, а Морису Мерло-Понтију је управо стало до крхкости тог чуда.