САНКХYА

Sankhya je teorija o prirodi i svesti koja je starija od Veda. Nauka samospoznaje, yoga, proistekla je iz sankhye i predstavlja praktičnu primenu njenih teorijskih postavki. Najveći deo indijske filosofije zasniva se na pojmovima koji se nalaze u Sankhyi. Sankhya je u osnovi celokupne, ne samo, indijske već i svetske duhovnosti zato što je zapravo prva fundamentalna ontologija, nauka o biću i njegovoj spoznaji. Ona se zasniva na diferencijaciji puruše i prakrti, odnosno ljudske duše i prirode. Sankhya je najranija i najjasnija diferencijacija svesti. Ova knjga ne samo da iznosi učenje Sankhye već predstavlja i pokušaj da se izvede njena savremena rekonstrukcija u svetlosti naučnog znanja. Videćemo da je ona najstariji teorijski model inteligentnog dizajna, učenja da je svest (puruša) u osnovi svih tvorevina univerzuma (prakrti), i da je ta ista svest ljudska suština ili duša. Sankhya nam govori da je za savršeno razumevanje transcendentalne svesti duše (puruše) pre svega neophodno savršeno objektivno razumevanje cele prirode (prakrti), u svim njenim dimenzijama. Ispravno razumevanje prirode i svesti duše moraju da idu zajedno, te dve spoznaje omogućavaju jedna drugu. To je takođe cilj naučnog razvoja: kompletno ispoljavanje svesti duše na ovom svetu, a to je moguće samo savršenim razumevanjem prirodnih zakona kroz nauku. Samo ispravnim razumevanjem prirodnih zakona moguće je ispravno razumevanje svesti, koja je naše Sopstvo ili duša. Na ovaj način sankhya nam otkriva zajednički temelj i nauke i najvišeg duhovnog razvoja čovekovog.