РАЗАРАЊЕ И РЕКОНСТИТУЦИЈА ДРУШТВА

Разарање друштва сложен је и дуготрајни процес, несводив на промене које се уобичајено називају процесом транзиције или постсоцијалистичке трансформације. Друштвена разореност постаје део социјалне свакодневице, обележава све битне сфере друштва, троши ресурсе и енергије свих актера, али без адекватних резултата, квари „леп дан и миран сан“ и обичних грађана, али и најмоћнијих људи. Разарање свих друштвених институција, њихово претварање у „испражњене друштвене форме“ унутар којих се не дешава оно је суштински значајно за свакодневни живот људи, битно је обележје разореног друштва. Још једна од битних особина друштвене разорености јесте и кумулирање недовршених дешавања, оних која започињу, али се не довршавају, што људима суштински поништава перспективу. У подтексту ове социолошке приче није катастрофично виђење Србије као „разореног друштва“. Требало би схватити да се у условима друштвене разорености стално троши више, а добија мање. Ма колико мењали политичаре, док се суштински не доведу у питање одређене политике које су генерисале разарање друштва, нема реалних изгледа за друштвену нормализацију, за нормализацију свакодневног живота људи у датој заједници, за истинску реконституцију друштва.