КЛАСИЦИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ - ПРВА БРАЗДА И ДРУГЕ ПРИПОВЕТКЕ

Село, његови становници и друштвене појаве неке су од тема које су заокупљале пажњу Милована Глишића, творца српске сеоске реалистичке приповетке. Бритким пером и истанчаним оком за уочавање неправилности и противречности бирократског система, Глишић је у својим приповеткама сликао стварност свога времена, критички је проматрајући. Иронија и карикатура чести су поступци којима се Глишић на уметнички успели начин служи, чиме његове приповетке прелазе у жанр сатире. С друге стране, у његовим прозним остварењима неретко су присутни фантастика, фолклорни мотиви, сабласне приче о вампирима и нечастивим силама, чиме се Глишићев приповедач приближава усменом приповедачу. Милован Глишић (1847–1908), писац, преводилац и уредник, рођен је у Градцу, селу близу Ваљева. Пошто у његовом родном месту није постојала школа, Глишић није имао редовно образовање, али га то није спречило да касније заврши гимназију у Београду, као и да се упише најпре на Технички одсек Велике школе, а потом и на Филолошко-историјски одсек. Иако је напустио студије, Глишић је био и те како образован писац, који је познавао руски, француски и немачки језик. На књижевну сцену ступио је 1875. године, када је књижевни лист Отаџбина почео да му објављује приповетке. Неке од најпознатијих су: Глава шећера, После деведесет година, Прва бразда, Рога, Шило за огњило и многе друге.