ПРОЗА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ

„Студија Проза српске аваннарде Радована Вучковића, то и сам њен наслов каже, за централни предмет истраживачког интереса узима српску прозу авангардних поетичких својстава, настојећи да у турбулентним трансформацијама књижевне праксе између два светска рата уочи некакав развојни систем, односно да класификује уочене стилскообликовне појаве и тенденције. Авангардна проза се, према Вучковићу, у српској књижевности јавља у следећим видовима: експресионистичка ратна проза, експресионистичка магична и сатирична проза, авангардна проза утемељена на домаћем фолклору и традицији, дадаистичка проза, надреалистичка проза, проза социјалног или новог реализма. Појаву и карактеристике тих видова српске авангардне прозе Радован Вучковић описује према хронолошком принципу, од раног, поратног нихилизма списатељске генерације Милоша Црњанског, до новог активизма писаца левичарске оријентације која у књижевност улази непосредно пред Други светски рат. Вучковић подједнаку пажњу усмерава и на приповетку и на роман, као и на цео низ жанровски врло тешко одредивих или сасвим неодредивих текстова који јесу начелно својство најрадикалнијих облика авангарде (дадаизам и надреализам), која је и сама синоним поетичког радикализма у књижевном ствaрaњу."

Михајло Пантић