ПРИЧЕ СА ЗИДОВА

„Страст–реализам–акција је кључ. Приче су била писма. Права писма од мене за неке друге људе. Који нису имали и у основи још увек немају никакве текстове, вербалне или инструменталне, за читање. Нити могу да слушају оно што читају наглас у себи. У потрази за својим гласом наилазе на зачудно замутавелу буку. (…) Али моје приче немају уобичајену радњу, ликове и описе. Оне говоре о мојим осећањима која постоје извесно време на извесном месту. Зато су неке од тих прича тек нежан поглед уназад на идеалистичко време камерада и десперадоса, када је младост била млада.“

Зоран Ћирић