ПРАВО НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ

У књизи је објашњена правна природа права на суђење у разумном року, установљено чланом 6. став. 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, веза овог права са другим правима и слободама из Конвенције, као и институтима изграђеним кроз праксу Европског суда за људска права.  У другом делу, анализиран је институт права на суђење у разумном року у упоредноправној пракси, указано је на предности и мане појединих модела који се користе у националним системима. Посебно је сагледан приступ Републике Србије у решавању овог проблема. У трећем делу разматра се пракса и критеријуми које је Европски суд за људска права изградио у вези са правом на суђење у разумном року. Ови критеријуми, попут сложености поступка, понашања надлежних органа државе, понашања подносилаца представки и значаја питања које је предмет поступка за подносиоца, анализирани су кроз примере из праксе Европског суда за људска права. У наредном делу књиге изложене су одабране одлуке из праксе Европског суда за људска права у вези са суђењем у разумном року, а у последњем делу и ставови из судске праксе судова у Републици Србије. Осим тога, књига садржи и интегралан текст Закона о праву на суђење у разумном року и прегледне статистичке податке о раду Европског суда за људска права.

Треће издање садржи допуњену праксу домаћих судова, праксу и карактеристичне примере из јуриспруденције Европског суда за људска права и ажуриране статистичке податке о раду ЕСЉП. Такође, аутор је на појединим местима детаљније објаснио поједине институте.

            _____________

Аутор је у два мандата био заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, а тренутно је начелник Одељења за међународно правне послове у Министарству спољних послова и председник Комисије за међународно хуманитарно право, у рангу амбасадора (2014‒2016).