ОБЛИЦИ ПОВЕЗИВАЊА ДРЖАВА ЧЛАНИЦА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Небројена и жучна спорења око тога шта данас Европска унија заиста јесте, а шта само декларативно, шта су прокламовани, а шта стварни интереси и циљеви њених различитих актуелних и потенцијалних чланица, представљају ситан проблем у односу на дубље питање: да ли иједна снага која на европске интеграције врши озбиљан утицај – имајући при том у виду не само европске него и ваневропске факторе – уопште зна шта хоће. И да ли је иједна од њих способна да препозна сценарио који одговара њеним сопственим, да не говоримо о општим интересима. А када око тих кључних питања, чак ни уз потенцијално добру вољу каква не постоји, није могуће постићи консензус, онда је јасно да иоле поуздану прогнозу европске будућности није могуће дати.

У књизи Облици повезивања држава и чланица у Европској унији, Јелена Ћеранић, научни сарадник београдског Института за упоредно право, нуди своје, на респектабилној литератури и одличном познавању релевантних докумената засновано виђење овог компликованог проблема и своју визију заплета и расплета европске приче.

Поједностављено и сажето речено, ауторка заступа мишљење да диференцираност Европске уније није коначно, него привремено решење, и да је до релативно равноправне и јединствене заједнице могуће доћи комбинацијом концепта федерације као правног оквира и концепта диференциране интеграције као инструмента.

Став Јелене Ћеранић је несумњиво еврооптимистички, али то не умањује вредност ове књиге ни из перспективе евроскептицизма – реч о аргументованој и јасној анализи која по много чему представља пионирски подухват у српском тематизовању правног аспекта овог проблема, па у најмању руку нуди сјајну базу за смислен дијалог.