НЕПОТПИСАНИ СКЕРЛИЋ

„Тврдња да је Јован Скерлић, поред свих великих послова које је у свом кратком животу обавио и плодова које је оставио, написао и знатан број досад непознатих текстова, дакле, једну више но позамашну књигу, та тврдња изгледа на први поглед невероватна и немогућа. Када и како би он то уопште стигао? И како да се то досад није знало, чак ни слутило? Невероватан је, затим, и садржај и значај те збирке: то су написи не само о књижевности, о ’писцима и књигама’, него и из целог нашег оновременог културног, научног, политичког и чак привредног живота. Цео један сажето, страсно и често блиставо исписивани летопис Скерлићевог доба! Летопис изузетно обиман, изузетно занимљив и изузетно значајан. Невероватно, заиста. Још су његови савременици и сарадници, збуњени и задивљени толиким усталаштвом (како се то тада лепо називало) говорили: ’То није човек, него стихија.’ Нова Скерлићева књига, поред осталог, и то неоспорно и сјајно потврђује. Треба, међутим, пре свега да се докаже да је та досад непозната збирка доиста Скерлићева. Задатак, у почетку крајње незахвалан и мучан, испостављао се потом као све лакши, јер је у питању био Скерлић, и јер је Скерлић у свом времену (и уопште) један једини: од оне неколицине највећих које смо икада имали и које ћемо икада имати. (Ова нова његова књига и тај суд увелико оснажује.)“

(Драгиша Витошевић)