НЕООСМАНИЗАМ

„Наш истакнути оријенталиста и дипломата, који је написао неколико изврсних дјела о политичком исламу и амбасадоровао у Анкари, у неколико чланака, интервјуа и јавних предавања, јасно и прецизно први je препознао да се ради о неоoсманизму – о новој спољнополитичкој стратегији савремене Турске која на простoру Западног Балкана види своју традиционалну интересну сферу и легитимно подручје свога политичког утицаја. Сада се, ево, пред читаоцима налази Танасковићева сажета, темељита и заокружена анализа „стратешке дубине“ (наслов Давутоглуовог програмског дјела) из које је настала оперативна платформа с којом по нашим крајевима, из мјесеца у мјесец, дефилују предсједник Гул, премијер Ердоган и, понајвише, сам министар Давутоглу. Аутор нам открива да турска дипломатија има више лица (кемалистичко, исламистичко, пантуркистичко и сл.) иза којих се увијек скрива неоосманизам – империјална носталгија у комбинацији с крајњим прагматизмом. Отуда толике збуњујуће контроверзе: главни амерички савезник у региону који је прихватио руски енергетски „Јужни ток“, горљиви претендент на чланство у ЕУ који безобзирно гуши права курдске мањине, једини пријатељ Израела у муслиманском свијету који шири руке према Техерану… Танасковић објашњава и због чега на све то ћуте и Вашингтон и Москва, као и Брисел и Пекинг, а српске политичаре у Београду и Бањалуци упозорава да агресивне турске иницијативе можда и не треба априори одбијати, али свакако треба водити рачуна о њиховој политичкој позадини. А индиректно и на то да се у српској народној перцепцији биографија Мехмед-паше Соколовића прије везује за „данак у крви“ него за блиставу великовезирску каријеру једног сународника.“

Проф. др Ненад Кецмановић