НАЈПРОЗРАЧНИЈИ КРАЈ

Mladalačko remek-delo Karlosa Fuentesa Najprozračniji kraj uvodi nas u postrevolucionarni Meksiko na početku pedesetih godina 20. veka: krv koja je deset godina prolivana u građanskim ratovima, obuhvaćenim zajedničkim nazivom Meksička revolucija, odavno se osušila, ali još kola u sećanjima preživelih revolucionara i njihovih potomaka. Ideali su uvenuli, ali pobednici još imaju potrebu da pad u otuđenje, ugnjetavanje i pohlepu prikažu kao nastavak revolucionarnih snova o boljem društvu. U preraspodeli moći neki su ugrabili sva materijalna dobra i kupuju društveni ugled, neki su izgubili sve osim društvenog ugleda i sad žive od njegove rasprodaje, a neki – ogromna većina – ostali su ono što su uvek bili: nevidljivi, nevažni, potlačeni, večito praznih ruku i gladnih usta.