МУХАМЕД

Сам, стајао је сад Мухамед у дворишту Кабе. Безбројни идоли гледали су на њ, неми, удешени накитом, стајали су око њега. Свештеници, трговци, камилари, цео град Мека, цела велика, трезвена, неверна земља стајала је против њега. Он је био сам, он је био посланик непознатог Бога којега је морао објавити. Његово оружје против триста и шездесет идола, против моћи и снаге противника, против поруге и срамоте, која је морала над њим да се проломи, беше само једна визија, сећање на строге, неугасиве очи и на један кратки, незаборавни стих који је требало да потресе светом: Реци бог је један, вечно поврх свега, нити је родио, нит ко роди њега.