МИЛУНКА САВИЋ-ВИТЕЗ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ И ЛЕГИЈЕ ЧАСТИ

Најпознатија и најхрабрија међу женама ратницама сигурно је Милунка Савић. Као добровољац борила се у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године, била пример смелости и јунаштва у опасним и тешким борбама с непријатељем. Није одустајала ни после рањавања, већ се након опоравка изнова враћала у борбени строј. О њеном јунаштву и спретности у руковању бомбама чуло се и у савезничким јединицама; поштовали су је и уважавали и високи војни руководиоци као што су адмирал Емил Гепрат, генерали Морис Сарај, Франше д’Епере, престолонаследник Александар Карађорђевић, војвода Живојин Мишић… Французи су је између два рата звали да се пресели у Француску и добије француску војну пензију. Одбила је тај позив и изабрала да живи и ради у Београду и Србији. Краљевина Југославија би се сетила Милунке само поводом неких прослава и јубилеја на којима су генерали и министри причали о њеном јунаштву у ратовима од 1912. до 1918. Признање од наше државе Милунка Савић добила је тек 40 година после смрти када су њени посмртни остаци премештени у Алеју заслужних грађана уз највише државне и војне почасти. Тако је неправда према Милунки Савић, делимично, постхумно, исправљена.