ЉУДСКА ПРАВА И ИМПЕРИЈА

По­сто­ји ли уну­тра­шња по­ве­за­ност из­ме­ђу људ­ских пра­ва и ра­то­ва но­ви­јег да­ту­ма во­ђе­них у њи­хо­во име? Да ли су људ­ска пра­ва пре­пре­ка до­ми­на­ци­ји и тла­че­њу или су сред­ства за иде­о­ло­шко за­та­шка­ва­ње на­ста­ју­ће им­пе­ри­је? У ис­тра­жи­ва­њу нор­ма­тив­них ка­рак­те­ри­сти­ка, по­ли­тич­ке фи­ло­зо­фи­је и ме­та­фи­зич­ких те­ме­ља на­шег до­ба, књи­га Људ­ска пра­ва и им­пе­ри­ја ба­ви се па­ра­док­сом са­вре­ме­ног ху­ма­ни­та­ри­зма ко­ји је на­пу­стио по­ли­ти­ку ра­ди са­вла­да­ва­ња зла.

Људ­ска пра­ва на­ста­вља­ју да ну­де од­бра­ну од вла­сти и мо­ћи. Али, као што Ко­стас Ду­зи­нас твр­ди у пр­вом де­лу сво­је књи­ге, за­пад­ни чо­век је по­ста­вљен у уло­гу спа­си­те­ља жр­та­ва на­си­ља и људ­ска пра­ва по­че­ла су да се при­ме­њу­ју у по­де­ље­ном све­ту. За­хва­љу­ју­ћи сво­јој спо­соб­но­сти да до­при­но­се ства­ра­њу људ­ских иден­ти­те­та, људ­ска пра­ва по­ста­ју сред­ство за ре­гу­ли­са­ње људ­ског жи­во­та и оту­да сред­ство јав­не вла­сти и из­раз ин­ди­ви­ду­ал­них же­ља. У дру­гом де­лу ове књи­ге пра­ти се по­ме­ну­та ар­гу­мен­та­ци­ја у кон­тек­сту ме­ђу­на­род­них до­га­ђа­ја и раз­ма­тра на­чин на ко­ји људ­ска пра­ва обез­бе­ђу­ју оправ­да­ње за но­во рас­по­ре­ђи­ва­ње по­ли­тич­ке, еко­ном­ске и вој­не мо­ћи. Ко­смо­по­ли­ти­зам је фор­мал­на иде­о­ло­ги­ја но­вог по­рет­ка, а укла­ња­ње на­си­ља и ус­по­ста­вља­ње веч­ног ми­ра пред­ста­вља­ју ње­го­ве на­вод­не ци­ље­ве. Ме­ђу­тим, по­што су ра­то­ви, на­си­ље и тор­ту­ра ње­гов мо­дус опе­ран­ди, људ­ска пра­ва да­нас ко­ди­фи­ку­ју и „кон­сти­ту­ци­о­на­ли­зу­ју“ нор­ма­тив­не из­во­ре им­пе­ри­је.

Ма­да су су­ве­ре­ни­тет др­жа­ва и те­ри­то­ри­јал­ни прин­цип осла­бље­ни, ни­ка­кво осе­ћа­ње и сми­сао за свет­ску за­јед­ни­цу ни­су раз­ви­је­ни. Али, за­кљу­чу­је Ду­зи­нас, упра­во об­но­ва ан­тич­ког ко­смо­по­ли­ти­зма мо­же утр­ти пут но­вој по­ли­ти­ци за­јед­ни­це.