ЛАКРИМАРИЈА

Градећи унутрашњи свет главне јунакиње, аутор у овом кратком роману набијеном најдубљим емоцијама, отвара тему која у нашој средини још увек представља табу и подсећа нас да живимо у друштву у коме се на рађање гледа као на природну потребу сваке жене, а свако одсуство потомка наилази на осуду. Истовремено, то друштво остаје слепо за унутрашња превирања и борбе, па често чак ни они најближи не виде колико је снаге потребно за поновне покушаје и нова разочарања. Ово је прича управо о тој свакодневној борби; ово је подршка свакој жени која узалудно тражи одговор на питање зашто баш ја; ово су речи разумевања онима које спуштају поглед пред сваким трудничким стомаком; ово је роман о њој, чија жудња за дететом изазива саосећање и тескобу у грудима. Ана Катић у себе је слила читав дијапазон неплодних жена и, бодрећи себе, кроз странице овог романа она бодри и њих. У овај живи лакримаријум улио се бол свих оних које усуд нерађања носе саме, остављајући нас са питањем: остаје ли у души места за надање чак и онда када је сасвим извесно све изгубљено?