КУКЕ И ВЕРИГЕ

Читао сам ову књигу парабола – која језиком и стилом опонаша наше давнашње и пребогато усмено стваралаштво кад је ово цветало под поноћним сунцем – још кад је настала, 1990. године, и био сам њоме очаран. Написао ју је Дејан Михаиловић, чије сам име тада повезивао с Данилом Хармсом, јер нас је задужио својим врсним преводом Хармсових прича. Потом су Куке и вериге до данас чамиле у неком кутку пишчевог подрума, али ја их нисам заборавио. Како и да заборавим ту далекосежну иронију, ту духовитост и тај сатирички дух који нас разголићују!

Књига је, незнана, издржала пробу времена. Поново сам је читао са истим уживањем, а тако ћу је читати, верујем, и за двадесет година. Али готово да завидим свима који су у прилици да је први пут читају.

(Јовица Аћин)