КРХКОСТ ДОБРОТЕ

Ова књи­га пред­ста­вља ис­тра­жи­ва­ње ста­но­ви­шта о „мо­рал­ној суд­би­ни“. У њој се ис­пи­ту­је основ­ни етич­ки про­блем да су мно­ги вред­ни кон­сти­ту­ен­ти до­брог жи­во­та ра­њи­ви на чи­ни­о­це ко­ји су из­ван кон­тро­ле лич­но­сти и по­ста­вља пи­та­ње ка­ко то ути­че на про­це­ну лич­но­сти и њи­хо­вих жи­во­та. Гр­ци су ду­бо­ко до­при­не­ли тим пи­та­њи­ма, али ни про­бле­ми ни грч­ка ста­но­ви­шта ни­су за­до­би­ла па­жњу ко­ју за­слу­жу­ју. У овој књи­зи се, да­кле, об­на­вља глав­на ди­мен­зи­ја грч­ке ми­сли и ука­зу­је на глав­на пи­та­ња етич­ке те­о­ри­је. Је­дан од ње­них нај­о­ри­ги­нал­ни­јих аспе­ка­та је­сте по­сту­пак ко­ји у ме­ђу­соб­ни од­нос до­во­ди књи­жев­не и фи­ло­соф­ске тек­сто­ве.

Крх­кост до­бро­те се по­ка­за­ла као ва­жно шти­во за фи­ло­со­фе и кла­си­ча­ре; њен не­тех­нич­ки стил чи­ни је при­сту­пач­ном сва­кој обра­зо­ва­ној осо­би ко­ја је за­ин­те­ре­со­вана за про­бле­ме ко­ји се у њој до­ди­ру­ју.