КРЕАТИВНИ ХАОС

Бурлеска господина Перуна бога грома је, у синхронијској и дијахронијској равни српске авангардне књижевности, све до појаве дадаистичких прозних експеримената и надреалистичких антиромана, представљала најрадикалнији пример разарања миметичке парадигме и готово свих конвенција којима су условљени традиционални романи. Међутим, упркос бројним поступцима деструкције романескне форме, ми ово дело ипак називамо романом. Штавише, Бурлеску можемо, без икаквих ограда, назвати поетским/лирским романом, јер ако изневерава мимезис, Растко ни у једном тренутку није изневерио поезију.  Без присуства поезије ова књига би била само бурлескна смеса пастиша и цитата, и полигон за пародирање различитих књижевних поступака и стилова.