КЊИГА О ФИЛОЗОФУ

Пошто нико у његово време није, по Ничеовим речима, знао на шта личи добра књига, замислио је да направи Књигу о филозофу. Ипак, није стигао да то уради, али из тог пројекта остали су прилози о односу филозофије и уметности, као и филозофије и науке и културе, са проблематизовањем истине и лажи у изванморалном смислу. Већина је фрагментарног карактера, али то читаоца Ничеа не шокира, јер фрагментација је била део његовог стила. При томе текст је увек жесток и увек је отварајући према филозофији сутрашњице. Ниче се немилосрдно, потврђујући живот, окомљује на сахранитељску улогу такозване науке, на оне који би да покопају мисао и онемогуће уметнички дамар филозофског срца. Филозоф не треба да трага за истином него за преображајима света у људима. Он је усамљеник, јер без спремности на самоћу филозофска делатност је немогућа.