ГРАД И ХРАМ

Годину-две дана после Антологије архитектуре и цивилизације Александре Мокрањац, дела о ком сам и писао и радо говорио на представљањима – ишчитавам њене нове есеје и студије у чијој су жижи, очекивано, поново архитектонски светови и сазвежђа. Архитектура је ту, још једном – главни јунак, почесто несхваћен и скрајнут, па и лоупотребљен од оних који би требало да о њему/њој највише воде бригу... Архитектура је, дакле, у средишту, опажајном и мисаоном фокусу аутора, архитектура са свим својим паралелним и пратећим феноменима, а нарочито хотимичним пре него случајним превидима везаним за, како то често подвлачи архитектa Александра Мокрањац, „конститутивну улогу архитектуре у настанку и развоју цивилизације.“ Одакле таква привилегована улога архитектуре? Колико год се и савремена архитектонска продукција и градитељско наслеђе кроз историју третирају најчешће у оквирима стилова и владајућих уметничких токова – духа и укуса времена – свим тим естетско-естетичким поделама, поетикама и разматрањима измиче она најбитнија компонента. Етичка... Етички аспекти архитектуре посебан су мотивациони слој књиге Град и Храм.

(Академик Бранислав Митровић)

Када је познати теоретичар Чарлс Ландри разматрао појмове идеалног града, закључио је да су најбоља места она која имају богат садржај и искуства, која су, у суштини, далековида у свом концепту. То је емотивно задовољавајући град, али није град емоција. А осећања су оно што нас чини истовремено рањивим и узвишеним – о чему говори ова књига.

(Петар В. Арбутина)

Награда УЛУПУДС-а за допринос историји и теорији уметности.