ГОВОР СТВАРИ

Књижевни опус Анђелије Л. Лазаревић обележио је једну другачију историју српске књижевности – књижевности која се може ишчитати на страницама међуратне периодике. Ова заборављена књижевница и сликарка, попут многих својих савременица, представљала је необичан глас који се промаљао насупрот оновременим књижевним стремљењима. Њена проза није говорила о судбинама сучељеним с туробним историјским тренутком већ о судбинама спутаним обичним животним околностима. Њени сабрани списи сведоче о истинској „малој ренесанси“ коју је, како је 1919. године записао Милош Црњански, Анђелија Л. Лазаревић донела српској књижевности.