ФРАНЦУСКА, СРБИЈА И НАСТАНАК КРАЉЕВИНЕ СХС

Године 1924–1929 потврђују несигуран карактер односа између Француске и Краљевине СХС. Да ли је Француска имала средсaтва и вољe да буде пријатељ, заштитница и модел државе Јужних Словена и народа који су је сачињавали? Италијанска и немачка конкуренција су јачале у области дипломатије и екомомије и имале су ефекта чак и у краљевској копненој војсци и морнарици, где је француски утицај требало да буде највећи. Остваривање поморског програма и зајма намењеног да омогући Краљевини да се војно опреми, сударало се са другим кључним интересима Француске: неопходношћу да одржи равнотежу у Европи и да очува своје савезништво са Италијом (поглавља VI и VII). У области културе, француска активност је морала да узме у обзир унутрашњу хетерогеност Краљевине. Одвајајући се од „централистичког“ погледа на њу, Француска је доведена дотле да реорганизује своје конзуларне округе у Краљевини и да ојача своју активност у бившим аустро-угарским регијама као што је Војводина. Она се тада сударила са истовременим ширењем италијанског и немачког утицаја, увиђајући уз све то да су њени односи са Србима благо захладнели. Те напетости су остале приметне у симболичким изразима француско-југословенског пријатељства, које је достигло свој врхунац 1929. године, у моменту када је заведен лични режим краља Александра.