ФИЗИКА ЧЕСТИЦА И ИНФЛАТОРНА КОСМОЛОГИЈА

Теорија о инфлаторном универзуму описује веома ране степене еволуције универзума и његову структуру на изузетно великој удаљености од нас. Космолози су дуги низ година веровали да је универзум на самом почетку изгледао као експандирајућа ватрена лопта. Тај експлозивни почетак универзума назван је Великим праском. Почетком 70-их година предложен је другачији сценарио еволуције универзума, а судећи према том сценарију, рани универзум је настао помоћу степена инфлације, тј. експоненцијално убрзаног ширења у својеврсном нестабилном стању налик вакууму. Како би се решили многи космолошки проблеми, на почетку се сматрало да је инфлација средишњи степен еволуције топлог универзума. На крају инфлације скаларно поље се распада, универзум постаје топао и његова потоња еволуција се може описати стандардном теоријом о великом праску. Због тога је инфлација била део теорије о великом праску, а постепено је та теорија постала део инфлаторне космологије. У скорашњим верзијама инфлаторне теорије тврди се да се универзум састоји од великог броја инфлаторних мехурова који стварају нове мехурове, ад инфинитум. Услед тога еволуција универзума нема крај, а можда нема ни почетак. После инфлације универзум је подељен на различите експоненцијално велике области у којима могу бити различита својства елементарних честица, а и димензије простор-времена. Због тога универзум изгледа као мултиверзум који се састоји од много универзума са различитим законима физике ниских енергија. Нова космолошка теорија води ка значајној измени стандардног гледишта о структури и еволуцији универзума и нашем месту у њему. Линдеов сценарио о инфлаторној космологији постао је стандардна парадигма модерне космологије, заменивши претходне верзије теорија о великом праску.