ЕВРОПА ПОСЛЕ 1980

У књизи Европа после 1980 коју су, у српском преводу са енглеског Александре Драгослављевић, Службени гласник и Архипелаг објавили као заједничко издање, Иван Т. Берент, угледни мађарски и светски економски историчар нуди занимљиву анализу судбине Старог континента у условима доминације неолибералистичког глобализма и могућих сценарија будућности овог дела света у контексту све веће глобалне кризе и све очигледнијих локалних противречности.

Година апострофирана у наслову ове књиге је, како истиче и сам аутор, одређена у приличној мери произвољно, као датум који симболизује почетак регановско-тачеровске ере, која је условила пад комунизма на Истоку и урушавање социјалних инситуција држава у свим деловима света.

Нема сумње да је Берент “проевропски” и прозападно оријентисан интелектуалац. Као човек који је живео са оне стране Гвоздене завесе, међутим, и који је, након искуства реалног социјализма имао прилику да се из прве руке упозна  са реалношћу посткомунистичког, транзиционог друштва,али  и као научник који претендује на озбиљност, он у свом прозападном ставу није некритичан. Иако нипошто није лишено CNN-овских стереотипа, и Берентово виђење балканских ратова деведесетих година двадесетог века, тако, у значајној мери одудара од типизоване слике.

Посебно вреди истаћи његову хвале вредну  опаску да су земље Запада, а пре свега Сједињене америчке државе, јавно подржавајући насилно одржавање Босне и Херцеговине као државе на папиру, заправо, “посејале семе будућег раздора”.

(Владимир Кецмановић)