ДИЈАЛОГ О ДВА ГЛАВНА СИСТЕМА СВЕТА

Кључни текст за развитак наше научне и филозофске мисли, Дијалог о два главна система света, објављен је 1632. године. Тезе садржане у књизи приморале су црквене власти да суде Галилеју за јерес и да дело ставе на Списак забрањених књига. Галилејева теорија је ипак наставила да се шири и да поставља темеље научној револуцији која је променила историју западне културе. Снага ове расправе лежи првенствено у њеној способности да сруши античка веровања која су подупирала Птоломејев и Аристотелов систем како би се изградиле нове теорије доказујући тачност Коперникових тврдњи. Захваљујући својој прози, овај текст представља први пример модерног научног оглашавања којим се напушта латински језик учењака у корист италијанског језика и излагачке технике блиске приповедању. Дијалог између три лица, Симпликија, Салвијатија и Сагреда, показује вредност нове науке засноване на емпиријском истраживању и непосредном посматрању.