ДЕЧЈИ РЕЧНИК

Деца су озбиљни људи. Верујте. Када би одрасли знали, хтели, желели и смели да саслушају децу и само размисле о ономе што она говоре и питају, овај свет би био много другачији и лепши. А одрасли много паметнији и срећнији. Знали би, рецимо, да пријатељ није само блиска особа која ти позајмљује новац или се нађе у невољи, него и “онај с ким си и кад ниси”. Да је богаташ “онај што има и оно што му није потребно”, па зато “он и није богат”. Да “врба често има тужне гране” и да цвеће не треба брати “него са њим причати, па ће лепше да цвета и мирише”. Да ти је знање “у школи потребно за оцену, а у животу да си паметан”. Да је “леп к’о уписан не само онај што се налицкао, већ и човек који лепо говори и слаже речи као цигле када се зида најлепша кућа”. Да је то тачно убедиће вас речима, да је “реч лепота говора”, а говор и разговор “оно што људе разликује”. И тако редом до последње стране! Ако имате срећу да се дружите са децом и да Вам она помажу да решавате проблеме и будете срећнији, да се бавите важним послом који се зове игра (макар то била само игра речима), време ће пролазити спорије, а дани испуњенији и живот садржајнији. Сан сваког детета је да одрасте, а сан сваког одраслог да што дуже буде дете, да прича и слуша. Између корица ове књиге налазе са хиљаде испричаних прича, језгровитих, тачних, пуних живота без искуства, недиктираних и неоцењиваних, озбиљних, јер су намењенен млађим од себе, а упућене одраслима. Међу онима чија су објашњења записана, данас има и оних који имају своју децу, а и оних који су још основци. Дружење са децом и њиховим лепим речима трајало је годинама и записано је само оно најлепше. Али и најтачније, најоригиналније, најмудрије и најсвоје.