ЋИВОТ БЕЗУМЉА

Песникиња Милица Костић Селем (1901–1983), enfant terrible српске лирике, иако значајна представница српске књижевне авангарде, данас је потпуно заборављена. Итекако присутна у међуратној поезији, друштвено ангажована, социјално правдољубива, Милица Костић реаговала је на поетику лирике свог доба, баштинила фолклорни пословички исказ, неговала себи својствен слободни стих и певала о егзистенцијалности бића, каткад и на кјеркегоровски начин. У овој књизи изабрана дела Милице Костић Селем, исправљају неколико деценија дугу неправду према песникињи која је несумњиво задужила српску књижевност.