ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ИЗВРШНОГ ЗАКОНОДАВСТВА У ГРАЂАНСКИМ ПОСТУПЦИМА

Зборник радова Четрдесет година извршног законодавства у грађаснким поступцима садржи низ релавантних тема које су до сада биле мало заступљене у домаћој научној и стручној литератури. Поред теоријских разматрања и систематизације знања код читавог низа релевантних питања из облсти извршног законодавства у грађанским поступцима, размотрене су и разноврсне практичне импликације нових прописа и судске праксе.

Након окончања Другог светског рада (1945. године), па до 1978. године на подручју тадашње Југославије примењивала су се правна правила која су заправо била прилагођени закон о извршењу и обезбеђењу из 1930. године донет у Краљевини Југославији. У периоду од 1978. године до данас у различитим облицима државних заједница донето је више закона који су уређивали област извршног права. Иако су сви ови закони садржали у основи идентична темељна начела (начело законитости, начело формалног легалитета, начело заштите дужника и сл.) постојала су одређена начела која су се озбиљно мењала у складу са правно-политичким схватањима која су доминирала у тренутку доношења појединих закона. Она су се углавном односила на систем правних лекова који је неколико пута мењан (приговор и жалба) као и на обим права извршног дужника (могућност одлагања извршења, не спровођење извршења приликом улагања правног лека, могућност вештачења и сл.).