БУНЕ И НЕМИРИ

Постоји и такав тип власника земље кога народ назива „душеван ага“. У суштини, такав ага није ни бољи ни душевнији, него обично само слабији или по природи мање борбен и насилан од оних крупних ага који „седе кмету за вратом“ и чије бездушне субаше истерују са кметовог гумна и последње зрно самовољно одмереног хака. Разлика је само у томе што код понеког таквог аге преовлађује мудрост ситних и слабих људи. Тако је било и са овим Ибрагом. Али у вечитим и неразмрсивим рачунима између њега и његовог кмета владао је у основи исти принцип, страшни принцип кметовско-агинског односа, по ком човек једе другог човека који за њега ради трошећи снагу и сахрањујући са сваком жетвом по један делић себе у обрађивану земљу, без икакве наде да би се тај однос, који се стално погоршава на штету кмета, икад могао изменити.

Такав је био Симанов ага и таква његова доброта.

(Прича о Кмету Симану)