ПЛАВА ГРОБНИЦА

У књигу су сабрани новински текстови Милутина Бојића (Ратна хроника), те његова збирка песама насталих у повлачењу и на Крфу, а публикована у Солуну 1917. (Песме бола и поноса) и опсежан текст Бојићевог брата Радивоја (Милутин Бојић песник Србије). „Ход по мукама” српске војске и избеглица, који је и сам једва преживео, описао је Бојић у потресним текстовима, посебно у чланку Србија у избеглиштву. Почетком јесени 1916. проводи једномесечно одсуство у Француској, где је последњи пут видео вереницу у Ници и брата у Тулону. Путује и до Лозане и Женеве да би се видео са пријатељима. У јануару 1917. премештен је са Крфа у Солун као чиновник Министарства унутрашњих дела, у јулу излазе Песме бола и поноса, а у новембру умире од туберкулозе у двадесет и шестој години. Сахрањен је на гробљу Зејтинлику у Солуну, а његови посмртни остаци пренесени су 1922. на Ново гробље у Београду. Песма ПЛАВА ГРОБНИЦА остала је као трајни споменик Бојићевим саборцима преминулим на Крфу и сахрањеним у таласима мора.