ТУРЦИЗМИ У СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ

Речник турцизама Абдулаха Шкаљића садржи више од осам хиљада одредница, а под појмом „турцизам“ су и речи и изрази које су нам преко турског дошле из арапског и персијског језика. Јасно је да би наш свакодневни говор без употребе турцизама био знатно осиромашен а некад и немогућ. Турцизми су и у српски и у хрватски језик ушли до бубрега (опет турцизам, за који, узгред буди речено, немамо ни синонима!). Нема синонима у савременом српском (а ни хрватском) језику ни за следеће турцизме: бакар, боја, бурмут, чарапа, чекић, челик, чесма, чизма, ћела, дуван, џеп, ђон, јатак, јоргован, калуп, катран, кула, кулук, кундак, кутија, лала, леш, лимун, мајмун, памук, папуче, ракија, сапун, сат, шатор, шећер, тамбура, топ, тулипан, вез, занат… Реч кафана је арапско-персијског порекла, која је у турском добила облик кахвехане, а потом у српском кафана. Турци су у Европу донели чувени напитак, а са кафом је дошао и шећер (такође турцизам без синонима) и ракија, реч за коју такође, немамо замену.