РАСПЕЋЕ СРПСКОГ НАРОДА У СРЕМУ 1914.

На подбадање Аустро-Угарске, 30. јуна 1913. год., и братска Бугарска, као дојучерашња савезница српска, ступи у рат против Србије. Па ту су и арнаутски упади у новоослобођене српске крајеве. – И Србија је све ове тешкоће савладала уз велико херојство. После ових великих напора и многог проливања крви, Србија није такорећи ни отпочела да се одмара, кад ево ти царевине Аустро-Угарске, која је 27. јула 1914. силом увуче у ново крвопролиће, из чега је убрзо букнуо светски рат. Југословени у неослобођеним крајевима, стојећи под приличним утиском аустријске и маџарске штапе, пратили су са извесном зебњом судбину малене и измучене Србије. Никакав сразмер нису видели они у величини ове две зараћене земље. Изнурена Србија са својим 4 и по милијона становника била ја врло мала земља према одморној и големој царевини Аустро-Угарској, која је бројала 52 милијона душа. Али се већ првих дана ратовања испоставило, да је писање аустроугарске штампе, по ком ће нарочито маџарска војска за 14 дана прогутати Србију, једно обично хвалисање и неозбиљно разметање. Српска војска је и овом приликом доказала, да: „Бој не бије свијетло оружје, Већ бој бије срце у јунака!“ – из Предговора