СРБИЈА У РАТУ 1914-1916

Госпођица Штурценегер учинила је велику услугу добронамерним духовима немачког језика, износећи прво њима своја запажања за која се не може рећи да су пристрасна: ови редови отвориће очи свим људима који су сачували макар и најмању слободу расуђивања. Овај рад је утолико кориснији што је извесна штампа била поставила себи задатак, већ давно, да оцрни све што је српско, тако да су наши најбољи пријатељи већ пали у очај због наше будућности. Међутим, хероизам наших војника и стоицизам наших грађана, у трагичним искушењима ових последњих времена, били су очигледно такви, да су по једнодушној оцени демантовали све клевете. Са задовољством констатујем да је једна швајцарска жена, и то једна немачка Швајцаркиња, могла да осведочи да су њене српске сестре биле на висини свог задатка. Ово треба истаћи јер наше мајке и наше сестре нису имале прилике да се систематски образују, и да, стога, њихова својства проистичу из самог националног бића. Желим да захвалим аутору за сва племенита осећања према мојим земљацима и мојој земљи о којима сведочи њена изванредна књига и која нас никако не изненађује што потичу из срца швајцарске грађанке. Али ја се бојим да све моје речи ни издалека не могу истаћи сву ту благодарност, коју је ова дивна милосрдна сестра морала понети са постеља наших рањеника, који су се борили за свету ствар наше националне слободе са пуним поверењем у будућност наше отаџбине, којој су грађанске врлине Швајцарске увек биле узор за којим ваља ићи. Париз, 12. јула 1916. Мил. Р. Веснић министар Србије у Паризу