ХТЕО САМ ДА ЋУТИМ

12. marta 1938. Vermaht je ušao u Austriju. Te večeri je u svojoj londonskoj rezidenciji u Dauning stritu broj 10 engleski premijer Čemberlen sa suprugom ugostio nemačkog ministra spoljnih poslova Ribentropa i njegovu suprugu. Tokom večere, dok je Ribentrop bio upadljivo dobre volje i ležerno ćaskao za trpezom, Čemberlenu je uručen telegram. U telegramu je saopšteno da su nemačke trupe prešle austrijsku granicu. Iste te večeri, u Budimpešti, Šandor Marai postaje svestan da je došao kraj evropske građanske kulture i civilizacije. Budimpešta je počela da liči na uzavrelu močvaru. Na dnu te močvare potmulo je tutnjao vulkan, da bi narednih meseci došlo do njegove erupcije: močvara je bila preplavljena krvavom, kužnom bujicom. O tom pomamnom i razornom duhovnom i političkom povodnju govori Maraijeva umetnička vizija epohe pod naslovom Hteo sam da ćutim.